Prošle godine u 9. mjesecu naišla sam na SLS-ov oglas na Facebook-u za tečaj jezika i posao u Norveškoj. Oglas me odmah zainteresirao te smo suprug i ja, bez puno razmišljanja, odlučili da krenem u tu avanturu. Željela sam novo životno i radno iskustvo, a na kraju krajeva i bolju budućnost za svoju obitelj i sebe. Norveška je vrlo napredna i razvijena zemlja koja pruža bezbroj mogućnosti, što na žalost ne mogu reći za našu Hrvatsku.
Tečaj jezika je od početka do kraja prošao izvrsno. U početku je bilo malo naporno, upoznavala sam se s novim jezikom, bilo je dosta gradiva, zadataka, čak sam u početku i u snu govorila norveški 
Ali kako je vrijeme odmicalo tako je išlo sve jednostavnije i sve brže su se usvajale nove riječi. Imala sam sreću što sam radila uredski posao te sam dosta dobro kombinirala tečaj i posao.
Tečaj je dosta dobro organiziran. Prvo i osnovno je da se tečaj pohađa iz topline svog doma, tako da nema usputnih stresova. Predavanja su uglavnom bila u večernjim satima, što je meni osobno super odgovaralo. Profesorice su nam bile simpatične, drage, vesele i zahvaljujem im se što sam u vrlo kratkom vremenu savladala ne baš tako jednostavan jezik. U mojoj grupi su bile divne cure i preko online tečaja smo razvile takvo prijateljstvo, koje će nas pratiti nadam se, kroz cijeli život. Atmosfera je bila jako opuštena, bilo je dosta smijeha, priče, ali i rada.
Početak rada u Norveškoj, ah taj početak Naravno da je svaki početak težak, ali kolege i atmosfera na poslu su vrlo brzo učinili taj početak mnogo lakšim. Svi su jako susretljivi, spremni pomoći i svi imaju razumijevanja za nove osobe u kolektivu. Ima nas sa svih krajeva svijeta, upoznala sam njihov način rada, njihove kulture i to je još jedno jako zanimljivo iskustvo. Radim u kućnoj njezi, tako da mi je najveći stres bio vožnja i hoću li se snaći po svim tim mjestima. Međutim, već nakon desetak dana sve sam pohvatala, svi automobili koje vozimo su na struju i opremljeni su GPS-ovima, tako da ni vožnja više nije problem. Razvila sam jako dobar odnos sa svim korisnicima koje posjećujem svaki dan, sve su mahom stariji, preko 86 godina, vrlo su ljubazni i puni razumijevanja. Mogla bih danima pisati koliko sam ugodno iznenađena kako se norveški zdravstveni sustav brine o starijim osobama i kakve im mogućnosti pruža da što bolje i kvalitetnije prožive svoje zadnje godine života, jer životni vijek im je jako dug. Ovdje se zdravstveno osoblje i rad itekako cijeni i svi su vam jako zahvalni za sve što napravite. Svi problemi se rješavaju mirnim razgovorima na zajedničkim sastancima, bez osuđivanja, traženja krivca. Svi se međusobno poštuju i vlada jedna tako ugodna i opuštena atmosfera. O financijskom djelu ne trebam niti govoriti, jer za svaki odrađeni sat smo jako dobro plaćeni i znamo za što radimo i za što se trudimo. Mogu samo reći da sam prezadovoljna što sam dobila priliku za ovakvim radnim i životnim iskustvom.
Živim i radim u Bærum kommuni, u malom gradiću koji se zove Billingstad, nalazi se 20ak km od Osla. Vozeći se svaki dan na desetine kilometara, uživam u prekrasnoj prirodi i promatranju Norvežana koji su jako aktivan i fascinantan narod. Svi voze bicikle, romobile, trče, šetaju, nikom ne smeta ni loše vrijeme ni kiša. Jako su jednostavni i sve su si prilagodili da im život bude što mirniji i bez stresa.
Medicinskim sestrama i tehničarima bih savjetovala da krenu u novu životnu avanturu, da omoguće sebi bolje uvjete života i rada, bez lomljenja kičme (opremljeni su sa svim mogućim pomagalima), da se ne razmišljaju previše, jer vjerujte mi ovakve prilike se ne propuštaju. Samo hrabro, a već znamo da su naši medicinari i više nego hrabri i da zaslužuju puno više od onoga šta sad imaju. 
Veliki pozdrav svima iz bajkovite Norveške!” – Ana Softić
